Raskošne pojave i intenzivnog mirisa, božur zauzima posebno mesto u našim vrtovima. Lako se uzgaja, prijaju mu osunčane ili pozicije u polusenci. Na fotografijama je prikazan drvenasti božur, Paeonia suffruticosa, koji tokom zime zadržava stabljike. U jesen se može orezati u cilju oblikovanja, uklanjanja oštećenih i suvih grana…

Biljka je veoma rasprostranjena u regijama istočne Kine i širom mediteranskih oblasti Evrope. Neretko se ova biljka smatra i predstavlja kao nacionalni cvet Kine i simboliše bogatstvo, čast i lepotu. U nekim državama se smatra da donosi sreću u braku pa se na venčanju prave dekoracije od ove biljke a za godišnjice braka poklanjaju buketi koji obavezno sadrže i ovaj cvet.

Božur zauzima posebno mesto u srpskoj tradiciji. Poznati su crveni kosovski božuri (Paeonia peregrina) za koje se smatra da su simbol srpskih korena, a crvena boja govori o krvavoj srpskoj istoriji.

Legenda kaže da je crveni božur iznikao iz krvi palih junaka na Kosovu.

Nedavno je na južnim obroncima Kučajskih planina kod Krivog vira pronađeno jedno od najvećih divljih staništa božura u Srbiji.

Ovoj biljci je posvećen deo opusa najznačajnije srpske slikarke s kraja 19. I početkom 20. Nadežde Petrović.

Ime Paeonia potiče iz grčke mitologije. Mladić po imenu Paeon bio je student grčkog boga medicine i isceljenja, Asclepiusa. Ljubomoran na znanje, sposobnosti i uspehe svog učenika Asclepius je pokušao da mu naudi. Pokušavši da ga zaštiti, Zevs je Paeona pretvorio u raskošan i lekovit cvet, božur, kako bi mogao i dalje da leči.

Tradicionalno se u Kini i Evropi koren ove biljke koristi protiv grčeva, nervnih oboljenja, nesanice, za bolju cirkulaciju, ublažavanje menstrualnih tegoba... Prvi pisani tragovi o primeni i lekovitosti ove biljke potiču još iz I veka n.e.